Михаило Петровић Алас у аудио-визуелним медијима

Маја Новаковић

Посматрајући аудио-визуелне медије као интегралне записе једног времена у које су истовремено постављене слике, речи, звуци, посматрач се упознаје са покретним сликама, које можемо схватити и као документе и сведочанства једног времена, или чак епохе. Такви записи, који су уткали у своју структуру и форму име и дело Михаила Петровића Аласа своде се на неколицину. Филмови, емисије и серије о Петровићу су нам значајни, како због информативног садржаја тако и због репродукције и приближавања, тачније, стварања слике времена у коме је живео и радио Михаило Петровић.

Пратећи историјски ток видео-медија који су меморисали Петровића, један од првих записа, настао поводом стогодишњице Петровићевог рођења, јесте краткометражни документарни филм Мика Алас из 1968. године, на основу сценарија проф. др Драгана Трифуновића и Миодрага Мије Јакшића. Филм у режији Миодрага Мије Јакшића, изведен је под покровитељством Центра за научноистраживачки филм, ТВ Београд, у начину изведбе поседује документаристички приступ. У филму је кроз играну форму и приказ архивских фотографија, осим биографских података, приказана и Петровићева страст, како према науци и математици тако и према рибарству, путовањима, природи и музици. Годину дана касније, 1969. године, Миодраг Мија Јакшић, који се потписује као сценарист и редитељ, прави још један краткометражни филм о музичком друштву СУЗ, у коме је Петровић био члан и један од оснивача.

Играни филм Шешир професора Косте Вујића из 1971. године је југословенска телевизијска драма, настала у режији Владимира Андрића, према сценарију Милована Витезовића, који је адаптирала Бојана Андрић. Касније, иако је од почетка писан као роман, филм је своје прво јавно представљање имао 24. фебруара 1972. године, и од тада је шест пута репризиран као најгледанија ТВ драма Телевизије Београд. Уврштен је и у Антологију телевизијске драме 1975. године. Потом је из сценарија за ТВ драму настао и истоимени роман Милована Витезовића 1983. године. Филм предочава време и приказује славну генерацију матураната Прве мушке гимназије у Београду из 1878–1885. године. Kao pимејк телевизијске драме Шешир професора Косте Вујића из 1971. снимљена је и серија из 2012. године, а потом и филм у режији Здравка Шотре.

Слика 1. Кадар из филма Шешир професора Косте Вујића 1971, Владимир Андрић Матуранти проф. Косте Вујића Прве београдске гимназије (Програмски архив ТВ Београд).

Слика 1. Кадар из филма Шешир професора Косте Вујића 1971, Владимир Андрић Матуранти проф. Косте Вујића Прве београдске гимназије (Програмски архив ТВ Београд).

Генерација матураната професора немачког језика Косте Вујића изнела је велика имена у српској науци и култури. У филму из 1971. године лик професора Косте Вујића игра Павле Вујисић, док остале улоге матураната тумаче: Војислав Брајовић као Михаило Петровић Алас, Горан Султановић као Јован Цвијић, Милан Михаиловић као Милорад Митровић, Мирослав Алексић као Павле Поповић, Јосиф Татић као Јаша Продановић и Михаило Викторовић као Ђура Козарац, директор Прве београдске гимназије.

Слика 2. Матуранти Прве београдске гимназије, јун 1885. године. (Архив САНУ 14197/15).

Слика 2. Матуранти Прве београдске гимназије, јун 1885. године. (Архив САНУ 14197/15).

Поводом прославе стогодишњице Прве београдске гимназије (1939) Михаило Петровић о својој генерацији пише:

„По неки од нас, од којих су наставници били дигли руке, а и сами другови им предсказивали да од њих неће бити никад ништа, постали су доцније оно што се није могло од њих очекивати: одлични књижевници, првокласни журналисти и др. Обрнуто, од оних са самим одличним оценама није увек испадало оно што им се претсказивало да ће бити, и они су у животу остављали траг много слабији но они на које се мало рачунало.“

Када је реч о емисијама научно-образованог програма РТС-а, постоји пар серијала који приказују живот и дело Михаила Петровића. Један од њих је Научни фељтон: Историја математике код Срба, серијал из 1989. године. У пет епизода, под називима: Корени, Странствовање, Повратак у Србију, На правом путу и Зрелост, као што и сам назив казује, приказује историју математике код Срба. Епизоде на концизан начин и уз богат садржај говоре о историји науке и културе и о коренима и рађању математике на нашем простору. Настале су по идеји проф. др Драгана Трифуновића, док их је припремао и водио проф. др Милан Божић, у режији Павла Грујичића. Последња епизода под називом Зрелост, заокружује овај серијал са ликом и делом Михаила Петровића.

Из циклуса Некад и сад који је припремаo Бранко Миловановић, издвајамо тридесетоминутну емисију Три живота Михаила Петровића, у режији Николе Станковића из 1984. године, која приказује Петровићеву свестраност наглашавајући: „три живота живео је Михаило Петровић, први је био у науци. Други на рекама, у риболову и друговању са аласима и бродарима. Трећи живот и трећа његова велика љубав, била је виолина и музика, песма, весеље.“ У овој емисији учествује професор др Драган Трифуновић, математичар, историчар математике и биограф Михаила Петровића. Поред њега, учествује Вишеслава Ђуричић и књижевник Младен Ст. Ђуричић, пријатељи Михаила Петровића.

Слика 3. Научни фељтон: Историја математике код Срба, РТС 1989. Епизода: Зрелост, по идеји проф. др Драгана Трифуновића (Програмски архив ТВ Београд).

Слика 3. Научни фељтон: Историја математике код Срба, РТС 1989. Епизода: Зрелост, по идеји проф. др Драгана Трифуновића (Програмски архив ТВ Београд).

Слика 4. Кадар из културно-образованог програма Историја науке – тв лексикон, РДУ – РТС 2010. Епизода: Историја науке: Михаило Петровић Алас (Програмски архив ТВ Београд).

Слика 4. Кадар из културно-образованог програма Историја науке – тв лексикон, РДУ – РТС 2010. Епизода: Историја науке: Михаило Петровић Алас (Програмски архив ТВ Београд).

Редакција за Науку и образовање РТС припремила је серијал 2010. године под називом Историја науке: ТВ лексикон. Определивши се за петнаест научника, мeђу којима је и Михаило Петровић Алас, приказане су кроз кратку форму информативне емисије о знаменитим личностима и достигнућима наших научника, који су оставили капиталан траг у домаћој и светској науци.

Аудио-визуелни записи се манифестују као медији који поседују снагу, не само да рефлектују већ и да пројектују живо памћење, место које чува и подстиче незаборав. Могу се назвати и средством између субјективног и колективног памћења. Видео-медији нас својим сликама уводе у модерно доба, упознају са другачијим ишчитавањем значења и смисла предмета и појава, стварају нови визуелни свет. Ови медији, засебни, могу чинити изложбу једног доба, живота људи, презентујући и материјализујући њихове мисли, размишљања и маштарије.

Радознали дух Петровићевих инспирација за науку провејава у неким од ових емисија и филмова. Истичући његову љубав према природи, посебно рекама, на пример у краткометражном документарном филму Мика Алас из 1968. године, који је настао на основу сценариjа проф. др Драгана Трифуновића и Миодрага Мије Јакшића, наратор у позадини потцртава, али и поставља питањe: „Од самог детињства Михаило је био опчињен реком и људима са њених обала, старим мудрим рибарима, њиховим занатом и њиховим узбудљивим причама. Река је протицала непрекидно. Сат је откуцавао неумитно. Да ли ће то имати каквог значаја?“

Овај део у филму наговештава блиску везу Петровића са природом и науком, тачније, наговештава да ће Петровић инспирацију црпсти у природи; у природи проналазити поезију, а у поезији математику. Као што сам истиче: „Права поезија и истинска наука имају не само додирних тачака, већ чак и дубоких заједничких црта. Једна од таквих црта, и то баш она у којој је по кашто тешко и разазнати шта је ту наука, а шта поезија, јесте откривање и искоришћавање сличности међу диспаратним елементима и фактима“. На оваквим примерима могла би се направити паралела и истаћи блискост ставова са француским сликарем Еженом Делакроа (Delacroix Ferdinand Victor Eugène, 1798–1863) из епохе реализма, који бележи у свом Дневнику, (четвртак, 6. мај 1852, Шампрозе) о битности и спони која спаја природу и науку, дефинишући је на следећи начин: „Научници би морали да живе само на селу, близу природи: они више воле да причају око зелених простирки академија и института, и то о ономе о чему свет исто толико добро зна као и они: у шумама, на планинама, гледате природне законе, не направите ни корак а да не видите неки предмет којем се може дивити. Животиња, биљка, инсект, земља и вода, храна су за дух који проучава и жели да забележи разне законе свих ових бића. Међутим, ова господа не налазе у томе једноставно посматрање достојно његовог генија: они хоће да продру напред и праве системе из дубина својих канцеларија које узимају као лабораторију. А притом треба посећивати салоне, имати крстове и плате: наука која крене тим путем не вреди ништа.“ Петровићева наука није кренула тим путем. Она достиже свој зенит како у његовим делима и проналасцима тако и у делима која су о њему настала и даље настају.

РЕГИСТАР ФИЛМОВА И ЕМИСИЈА:

МИКА АЛАС

Сценарио: Миодраг Мија Јакшић, Драган Трифуновић

Редитељ: Миодраг Мија Јакшић

Жанр: документарни кратки

Издавачка кућа: Центар за научноистраживачки филм

ТВ Београд 1968.

Трајање: 14:36 минута

СУЗ

Сценарио: Миодраг Мија Јакшић

Редитељ: Миодраг Мија Јакшић

Жанр: документарни кратки

Година: 1969.

Трајање: 13минута

ШЕШИР ПРОФЕСОРА КОСТЕ ВУЈИЋА

Уредник: Василије Поповић

Сценарио: Милован Витезовић

Драматург: Бојана Андрић

Редитељ: Владимир Андрић

Жанр: ТВ драма

ТВ Београд 1971.

Трајање: 60 минута

НЕКАД И САД: ТРИ ЖИВОТА МИХАИЛА ПЕТРОВИЋА АЛАСА

Сценарио: Бранко Миловановић

Редитељ: Никола Станковић

Учествовао: проф. др Драган Трифуновић

ТВ Београд 1984.

Трајање: 30:16 минута

НАУЧНИ ФЕЉТОН: ИСТОРИЈА МАТЕМАТИКЕ КОД СРБА

Пета епизода: ЗРЕЛОСТ по идеји проф. др Драгана Трифуновића

Аутор текста: проф. др Драгана Трифуновића

Уредник: Иља Слани

Редитељ: Павле Грујичић

припремио и води: проф. др Милан Божић

ТВ Београд 1989.

Трајање: 22:23 минута

ИСТОРИЈА НАУКЕ – ТВ ЛЕКСИКОН

ИСТОРИЈА НАУКЕ: МИХАИЛО ПЕТРОВИЋ АЛАС

КУЛТУРНО-ОБРАЗОВАНИ ПРОГРАМ

Главни и одговорни уредник: Миодраг Зупанц

Уредник и сценариста серије: Борислава Николић

Стручни консултант: проф. др Александар Петровић

Редитељ: Иван Милановић

Одговорни уредник Редакције за науку и образовање: Стевица Смедеревац

Уредник Рубрике за науку: Илија Церовић

Производња: РДУ – РТС 2010.

Трајање: 10:17 минута

ИСТОРИЈА НАУКЕ – ТВ ЛЕКСИКОН

ИСТОРИЈА НАУКЕ: МИЛУТИН МИЛАНКОВИЋ

КУЛТУРНО-ОБРАЗОВАНИ ПРОГРАМ

Главни и одговорни уредник: Миодраг Зупанц

Уредник и сценариста серије: Борислава Николић

Стручни консултант: проф. др Александар Петровић

Одговорни уредник Редакције за науку и образовање: Стевица Смедеревац

Уредник Рубрике за науку: Илија Церовић

Редитељ: Иван Милановић

Производња: РДУ – РТС 2010.

Трајање: 09:06 минута

ШЕШИР ПРОФЕСОРА КОСТЕ ВУЈИЋА

ТВ СЕРИЈА

Сценарио: Здравко Шотра, Милован Витезовић

Редитељ: Здравко Шотра

Жанр: комедија

Прва српска телевизија 2013.

ШЕШИР ПРОФЕСОРА КОСТЕ ВУЈИЋА

Сценарио: Милован Витезовић, Здравко Шотра

Редитељ: Здравко Шотра

Кошутњак филм 2012.

Трајање: 121 минута