Михајло Петровић Алас – Стожер државне шифре између два светска рата

Миодраг Михаљевић

Историја признаје, а због растућег значаја области у којој је оставио траг још више ће истицати рад Михаила Петровића Алaса у домену државне шифре између два светска рата. О Петровићевом раду и резултатима у области шифара нема јавних записа, што није изненађујуће зато што су и истраживачки резултати о шифровању између два светска рата сматрани војним и државним тајнама. Документи са којима располажемо, а који потичу из Генералштаба пре Другог светског рата, показују да је М. Петровић имао, узимајући у обзир укупан ниво знања тога времена, значајна достигнућа и у дизајну и у анализи шифарских система, а такође и у едукацији кадрова који су оперативно радили у областима шифровања за државне потребе.

Криптографија и шифровање

Криптографија се више од два миленијума развијала као вештина којом се омогућује заштита тајности садржаја (информација), а данас је један од основних приступа за остваривање безбедности и приватности у дигиталном простору. Током векова развијан је велики број метода за остваривање криптографске заштите или шифровања. На слици 1 је копија документа из доба Михаила Петровића који „објашњава криптографију и шифровање“. До педесетих година двадесетог века, шифровање се заснивало на комбинацији вештине и математичких метода. Од средине двадесетог века почиње успостављање и интензиван развој криптологије, математички оријентисане научне дисциплине која је основа за остваривање безбедности и приватности у дигиталном простору и у којој су криптографија и шифровање кључни елементи.

Данашња криптологија је заснована на знању и поступцима према чему је фонд знања на основу кога су дизајниране и анализиране методе шифровања из тридесетих година двадесетог века више него скроман и зато није ни могао бити основа за дизајне који би имали дуготрајан и висок степен сигурности. Овога је био свестан и Петровић па се већ у уводу о шифровању (видети последњу реченицу текста на слици 1 указује да су се све технике шифровања коришћене у Првом светском рату показале као несигурне. Отуда се сматрало да је неопходно често мењати методе шифровања које су у оперативној употреби.

Криптографија у Главном Генералштабу

Петровићева достигнућа у области криптографије и шифровања остала су документована у 15 свезака Одсека за шифру, Обавештајног одељења, Главног Ђенералштаба, Краљевине Југославије, под називом „Криптографија – школа за обуку на шифри“ и такође у 24 свеске под називом „Систем“ (за шифровање). У овим документима је забележено да су се Петровићев рад и резултати тог рада налазили у: (а) методама за шифровање; (б) методама за „разбијање“ шифара и (в) едукацији о техникама шифровања и разоткривању порука које су биле предмет шифровања. Међу свескама из серије „Криптографија – школа за обуку на шифри“ као на посебно интересантне указује се на следеће:

• Свеска бр. 1 (о шифровању методом замене и анализи ових шифрата) – као илустрацију видети текст на слици3;
• Свеска бр. 12: „Метод шифровања и дешифровања помоћу нарочитих справа“ – као илустрацију видети текст на слици 4;
• Свеска бр. 14: „Увод у методе шифровања помоћу Кодекса – Речника за тајну кореспонденцију“ – као илустрацију видети текст на слици

Слика 2. Корице докумената о криптографији (шифровању) које показују висок ниво ове области у време Михаила Петровића.