Српска академија наука и уметности и математичари у Србији ове године прослављају 150 година од рођења академика Михаила Петровића Аласа, великог српског математичара. Академик Петровић био је угледан професор математике на Универзитету у Београду, али и рибар, књижевник, филозоф, музичар, светски путник и путописац. Докторирао је на Сорбони 1894, где је био студент чувених француских математичара Анрија Поанкареа, Шарла Ермита и Шарла Емила Пикара. Исте године постаје професор Велике школе и доноси дух француске математике. Његовим повратком, Београд у математичким наукама хвата корак с другим великим европским центрима. Петровић је имао светски значајне научне доприносе у диференцијалним једначинама, комплексној и нумеричкој анализи, геометрији полинома и математичкој феноменологији. Такође је изумео неколико аналогних рачунских машина и био главни криптограф српске и југословенске војске. Једно од највећих и најважнијих достигнућа професора Петровића било је оснивање српске математичке школе. Из ове школе изашао је велики број угледних математичара не само у Србији већ и широм света, који су наставили рад у математици тамо где је Петровић стао. До Другог светског рата, све докторске дисертације из математике које су одбрањене на Универзитету у Београду урађене су под његовим менторством. Ова изложба посвећена је животу и делу Михаила Петровића.